28.1.2015.
Janković Z. – Da se zaštiti prostor iza lifta tako što bi se napravila ograda od profila sa vratima i bravom, dovoljne visine koja će da spreči preskakanje (uz možda rešetku sa zadnje strane koja će da spreči ulazak preko stepeništa). Ograda bi bila u produžetku prednje strane lifta do zida. Česta je pojava da iza lifta stalno ima neka bara što ukazuje da možda neko tamo vrši nuždu ili ulazi u prostor gde su toaleti. U tom delu se nalaze i ventili za vodu, za zgradu, pa je potrebno sprečiti neovlašćen ulazak. Obzirom da i pored toga što imamo interfon i dalje u zgradu ulazi svako potrebno je dodatno obezbediti ovaj prostor zbog higijene i bezbednosti.
Reklame – potrebno je naći rešenje za reklame koje nam ubacuju u sandučiće i pored postavljenog upozorenja na ulasku u zgradu. Nebitno je kako raznosači reklama ulaze u zgradu: da li tako što neko od komšija otvara vrata raznosačima reklama ili uđu tako što sačekaju da neko izađe, važno je kako se mi stanari i vlasnici odnosimo prema higijeni u zgradi. Bacanje reklama na pod oko lifta jer nas reklame nerviraju nije rešenje jer se tako ne svetimo onome ko je ubacio reklamu nego prljamo svoju zgradu, svoj hodnik. Prema zakonu o održavanju zgrada svi stanari i vlasnici su odgovorni za čišćenje i održavanje higijene u zgradi, pa prema tome bacanjem reklama po podu kršimo i etičke i pravne zakone. Stvarno nema smisla, jer za reklame nije kriv niko u zgradi. To je kao da bacate đubre po vašem stanu. Zato je preporuka da se prema reklamama odnosimo kao prema računu za struju, da ih ponesemo kući ili na ulicu do kontejnera i bacimo u đubre, a nikako da prljamo hodnik naše zgrade.
Vezano sa reklamama je i interfon. Potrebno je da svi obratimo pažnju na to koga puštamo u zgradu. Da li je poštar uvek poštar? Interfon nema smisla ako će neko da proba sve dugmiće dok ne nađe nekog od nas ko će da mu otvori. Tako možda dovodite u opasnost i sebe i druge. Zato i imamo video nadzor. (Možda bi onda zbog takvih postupaka morali da postavimo ogradu i na stepeništu zgrade?!)